Izbori u Hrvatskoj: Porcija pasulja i kivi na Trgu bana Jelačića za koji glas više

PDF Štampa El. pošta
subota, 07. novembar 2015.
Porcija pasulja i nekoliko kivija za prolaznike na Trgu bana Jelačića bili su poslednji predizborni adut Živog zida uoči sutrašnjih parlamentarnih izbora. Ivan Sinčić, jedan od lidera ove mlade političke stranke osnovane pre četiri godine na talasu protesta protiv vlade Jadranke Kosor, strpljivo je slušao grupu penzionera koja mu se žalila na Milanovićevu vlast. Jedan od njih, kako je rekao vašem izveštaču, nekada je bio verni glasač Milanovićevog SDP-a, a sutra će, kako kaže, glasati upravo za Živi zid jer želi promene i nekog novog na političkoj sceni. Zato, kaže, svoj glas neće dati ni HDZ-u.

Živi zid je samo jedna od novih partija kojoj ovdašnji analitičari daju šanse za prelazak izbornog cenzusa. Još veći broj glasova može očekivati koalicija Most, koju predvodi gradonačelnik Metkovića, psihijatar Božo Petrov. I njegovi aktivisti su bili juče na centralnom zagrebačkom trgu gde je Petrov pred okupljenim građanima potpisao obećanje da posle izbora neće ući u koaliciju ni s Milanovićevim SDP-om ni sa Karamarkovim HDZ-om. Ali, sudeći prema komentarima okupljenih, mahom penzionera, njih je podjednako zanimalo i šta će im aktivisti Mosta pokloniti. A oni su im spremili majice, upaljače, olovke…

Tako se juče na ovom trgu moglo ručati, osvežiti i sa njega odneti neki poklončić kući. Zato je najveća gužva bila upravo na ova dva politička štanda.

Nešto manje zainteresovanih privukao je gradonačelnik Zagreba Milan Bandić, koji je u predizbornoj kampanji odlučio da sakuplja potpise protiv TV pretplate. Bandić, koji se u ovoj kampanji reklamira kao čovek koji radi 365 dana godišnje, poziva birače da izađu u nedelju jer je to „radni dan u kome glasove treba dati onima koji rade”. Prepolovio bi, kaže, i naknadu iz budžeta za političke stranke i od tih para kupio udžbenike za sve đake u Hrvatskoj.

Od značajnijih političkih igrača na Trgu bana Jelačića svoj štand imala je samo Socijaldemokratska partija Zorana Milanovića, ali je kod njih bilo i najmanje interesovanja. Doduše, Milanovićevi aktivisti su delili samo predizborne letke.

Hrvatska demokratska zajednica i njen lider Tomislav Karamarko nisu imali potrebe za ovakvom promocijom. Oni su veče pre, u punoj Areni, održali završnu konvenciju na kojoj je, odmah posle beogradskog koncerta, pevao Željko Bebek, a na kojoj se, kako prenosi „Jutarnji list”, zviždalo Titu i Milanoviću.

Najkraća predizborna kampanja (trajala je svega 15 dana) protekla je u znaku obračuna dve koalicije. One koju pod sloganom „Hrvatska raste” predvodi SDP i u kojoj je osam stranaka i Domoljubna koalicija čiji je lider HDZ. Tokom čitave kampanje Milanović je ponavljao da je Karamarko najveći crnokošuljaš u Hrvatskoj. Branimira Glavaša, vođu HSSB-a, koji je zbog ratnog zločina osuđen u Mostaru na osam godina zatvora i koji je osnovao Slavonsko sokolsku gardu, nije pominjao u tom kontekstu. Možda i zato što bi baš Glavaš mogao biti deo vladajućeg bloka ukoliko Milanović dobije šansu da ponovo formira vladu. Glavaš je inače već nagovestio takvu mogućnost pošto ulazak u vladu HDZ-a ne dolazi u obzir jer je Karamarko, kažu ovdašnji analitičari, najzaslužniji za Glavaševo hapšenje. Sam Glavaš inače ne bi mogao da uđe u sabor jer mu zakon to ne dozvoljava pošto je osuđen na kaznu zatvora dužu od pet godina.

Koalicija HDZ-a svoju kritiku zasnovala je na navodnoj nedovoljnoj „domoljubnosti” Milanovića koji je dozvolio da hiljade mladih obrazovanih ljudi napuste Hrvatsku. Breme za HDZ u ovoj kampanji jeste to što je vlada koju je do izbora 2011. godine predvodio Ivo Sanader bila najkorumpiranija, jer je sedam ministara, uključujući i premijera, optuženo za kriminal i korupciju.

Iako takoreći do juče predsednik Hrvatske, Ivo Josipović i njegova koalicija Uspešna Hrvatska u ovoj trci za parlamentarne izbore potpuno su skrajnuti. U medijima se o njemu može naći tek pokoja rečenica, ponekad i u podsmešljivom tonu. Tako „Večernji list” piše da je Josipovićev prvi predizborni spot sa drvenim udaraljkama u stvari bio antispot kome se podsmevala cela Hrvatska.

Bivša premijerka Jadranka Kosor, koju su izbacili iz HDZ-a, ne odustaje od politike i sada je na listi kod Reformista Radomira Čačića.

Analitičari kažu da su Milanović i Karamarko svesni da će onaj ko izgubi ove izbore otići u istoriju. Ulje na vatru dolivaju agencije za istraživanje javnog mnjenja koje prognoziraju da su SDP i HDZ izjednačeni i da će neizvesno biti do zatvaranja birališta.

Obe koalicije bi, prema prognozama, mogle dobiti po šezdesetak mandata, što je čak 16 mandata manje od onoga što je potrebno za pobedu na izborima.

Pobednik ovih izbora, međutim, ne mora biti samo onaj ko dobije 76 mandata. Kako se ovde spekuliše, predsednica Kolinda Grabar Kitarović može dati mandat za sastav nove vlade i onoj koaliciji koja dobije relativnu većinu, a da ne sačeka da je prvo neko od njih uveri da može pridobiti najviše poslanika, što je inače predviđeno Ustavom.

„Najpovoljniji izborni rezultat za HDZ bio bi osvajanje 66 mandata, s druge strane za SDP bi maksimalni izborni rezultat bio 60 mandata. Dakle, HDZ će biti ’kratak’ za minimum šest, a maksimum 10 mandata, a SDP će biti ’kratak’ za 10 do 15 mandata. Pošto će HDZ dobiti nešto više mandata nego SDP, to će za predsednicu biti dovoljan razlog da mandat za sastav nove vlade ponudi Karamarku. Kada imate mandat za sastavljanje vlade u rukama, vi sasvim drugačije pregovarate. SDP ima još jedan problem, nije verovatno da bi oni mogli sastaviti većinu a da ne pozovu Glavaševe fašiste”, kaže za„Politiku” Davor Đenero, politički analitičar.

Karamarko će, kako ocenjuje, u vladajuću koaliciju verovatno pozivati manjinske zastupnike. Time dobija osam mandata, a onda verovatno i Milana Bandića i Čačića i njegove Reformiste. U Hrvatskoj je, ističe Đenero, pravilo da manjinski zastupnici idu u vladajuću koaliciju, ko god to bio, jer svoje interese mogu štititi samo ako su u koaliciji sa vladajućima.

Milanović nema kandidate na listi za dijasporu

Hrvatska je podeljena na 10 izbornih jedinica i pobeda u svakoj jedinici nosi 14 poslaničkih mesta u Hrvatskom saboru. Tu su još i dve izborne jedinice, u stvari dva izborna listića, jedan namenjen dijaspori i jedan manjinama. Pri tome dijaspora daje tri, a manjine osam poslanika. Tri od ovih osam pripadaju srpskoj nacionalnoj manjini u Hrvatskoj.

Zanimljivo je da Milanovićev SDP uopšte nema kandidata na listiću za dijasporu jer je svima jasno da pored HDZ-a nema tamo šta da traži. Ipak, HDZ-u neće biti dovoljni glasovi dijaspore da bi pobedio na ovim izborima. Od ovih izbora u Hrvatskoj uveden je preferencijalni sistem, što znači da se glasa ne samo za stranačku listu nego i za čoveka sa te liste za koga birač misli da će ga najbolje predstavljati u saboru.

Oni koji dobiju više od deset odsto glasova na toj listi ulaze u sabor iako su ih njihove partije stavile na dno izborne liste.

(J. Cerovina – Politika)

Dejan Jović: Verovatno tesna borba i postizborni pregovori

BEOGRAD – BEOGRAD, 7. novembra (Tanjug) – Profesor na fakultetu političkih nauka u Zagrebu Dejan Jović ocenio je da će borba na sutrašnjim parlamentarnim izborima u Hrvatskoj biti veoma tesna i verovatno rezultirati stvaranjem postizbornih koalicija.

„Sve ankete pokazuju da će biti vrlo tesno. Ankete ponekad pogreše ali čini mi se će biti potrebno stvoriti postizborne koalicije jer u Hrvatskoj ne postoji neka treća stranka koja ima značajniji kontinuitet i za koju se može računati da će dugo trajati,“ rekao je on napominjući da zato veruje da Hrvatska ulazi u jedno razdoblje postizbornih pregovora.

On smatra da bi vlada socijaldemokratska opcije, kako manje nacionalistička imala bolje odnose sa Srbijom, budući da je već u proteklom periodu pokazala da ima bolji odnos prema manjinama, ne samo u Vukovaru gde je uvela ćirilične natipse kada je to bilo nepopularno, već i kad se radi o LGBT zajednici i progesivnoj politici uopšte.

„Dakle čini mi se da bi ona više doprinela slobodi u Hrvatskoj a to je ključno za svaku levu ili uopšte progresivnu politiku,“ rekao je on na marginama konferencije „Izazovi socijaldemokratije u regionu“ koju su u Beogradu organizovale Demokratska stranka i Partija evropskih socijalista.

On, međutim, smatra da migrantska kriza pogoduje konzervativnoj opciji u svim zemljama koje se sa njom suočavaju.

„Čini mi se da migrantska kriza stvara pretpostavke za veći konzervativizam, nacionalizam i potencijalno militarizam u svim tim zemljama jer kreira pretpostavke da se šire predrasude i stereotipi i da se na vlastitu zemlju i identitet gleda kao na nešto što treba očuvati.“

Tako da ako se kriza nastavi to  stvara vrlo nepovoljnu situaciju za progresivne i leve opcije, kaže Jović, koji veruje da se ne radi o kratkoročnoj krizi već situaciji u kojoj će milioni ljudi doći u Evropu a mnogi od njih preko Zapadnog Balkana.

U Hrvatskoj se sutra održavaju redovni parlamentarni izbori, koji se ocenjuju kao najneizvesniji, bez apsolutnog pobednika, jer je, kako se smatra, malo verovatno da će bilo koja od dve najuticaajnije stranke vlasti i opozicije, SDP I HDZ, osvojiti većinu dovoljnu za formiranje vlade.

(Tanjug)