Darko Tanasković: Turska spoljna politika postaje sve izrazitije neoosmanistička

PDF Štampa El. pošta
subota, 31. oktobar 2015.
Odnosi Turske i Srbije, koji se u ekonomskoj sferi ubrzano razvijaju, na političkom planu su i dalje taoci neoosmanističkih ambicija Ankare, kaže za “Blic” poznati islamolog.

Islamolog Darko Tanasković, autor knjige “Veliki povratak Turske?” koja je odnedavno u prodaji, u razgovoru za “Blic” naglašava da Turska pokušava da se osloncem na balkanske muslimanske zajednice što čvršće ukotvi kao dominantna regionalna sila.

– U novije vreme to se uglavnom nastoji realizovati diskretnije, sredstvima „meke moći“, a ne politički nametljivo, kao pre nekoliko godina.

Kako biste ocenili spoljnu politiku Turske?

– Od početka devedesetih godina prošlog veka, posle prestanka hladnog rata i ukidanja bipolarne podele sveta, počevši s ekonomski liberalističkim i idejno islamističkim otvaranjem predsednika Turguta Ozala, turska spoljna politika postaje sve izrazitije neoosmanistička, s osnovnom idejom da se u novim uslovima i savremenim sredstvima iskoristi izmenjena međunarodna konjunktura i obnovi dominantni uticaj Turske na prostorima koji su nekad pripadali Osmanskom carstvu.

Dolaskom na vlast Erdoganove AK partije neoosmanističko usmerenje turske spoljne politike primetno ojačava, a Ahmet Davutoglu, univerzitetski profesor međunarodnih odnosa, svojevremeno Erdoganov spoljnopolitički savetnik, svojom studijom „Strategijska dubina“ (2001) prvi teorijski zaokružuje neoosmanističku doktrinu, da bi, kao ministar inostranih poslova, od 2009. godine počeo sistematično i dosledno da je sprovodi u praksi.

Kad kažete da je “pragmatizam stub turske spoljne politike”, na šta konkretno mislite?

– Pragmatizam turske spoljne politike ogleda se u tome što je ona, nikada ne gubeći iz vida svoj strategijski neoosmanistički cilj, kadra da se prilagođava promenljivim međunarodnim okolnostima i da se u svakom trenutku koristi komparativnim prednostima kojima raspolaže.

Oni na čiji račun se turski pragmatizam ispoljava skloni su da ga smatraju prevrtljivošću i neprincipijelnošću. Turci se s tim, naravno, ne slažu. I na određeni način su u pravu jer turska politika zapravo nije lišena principijelnosti, samo što je jedini princip kojeg se pridržava usko shvaćeni turski interes.

Kažete da je Davutogluova formula velike Turske = neoosmanizam+ panturkizam + islam. Da li je ta ideja ostvariva?

– Operacionalizovan kao konkretna spoljna politika, koncept neoosmanizma je ograničene nosivosti, baš zato što je amalgam suštinski, u krajnjem izvođenju, protivrečnih ideologema.

Neoosmanistički ideal skladne realizacije prioriteta uspostavljanja neproblematičnih odnosa sa svim susedima i diverzifikovanja spoljnopolitičkih vektora, uz ekvidistancu prema svim bitnim faktorima na svetskoj sceni, jednostavno je neostvarljiv, pogotovo u uslovima većih poremećaja ravnoteže u međunarodnim odnosima. Sa „arapskim prolećem“, u kojem se Turska nije snašla, to se potvrdilo.

Moguć prijem Kosova u Unesko

Hoće li Kosovo biti primljeno u Unesko?

– Nije isključeno da Kosovo bude primljeno u Unesko, ali je bar isto toliko moguće i da ne bude. Srbija diplomatski čini sve što je u njenoj moći da se realizuje ova druga mogućnost.

I. M. Jasnić

(Blic)