Foto: RojtersFoto: Rojters

Političke elite i domaće institucije u SAD su izuzetno spremne za dogašaje koji predstoje. Knjiga koja veoma precizno objašnjava razloge akcija SAD na međunarodnoj sceni, nije analiza, već plan iznesen 1997. u knjizi “Velika šahovska tabla” Zbignjeva Bžežinskog.

U njoj je jasno definisan glavni cilj SAD – to je potraga za novim oblikom svetske hegemonije, a knjiga obuhvata metode koje se koriste da se to ostvari: ključ sticanja kontrole nad Evroazijom je izvlačenje Ukrajine iz ruske sfere uticaja, i njeno dovođenje u geografsko okrilje Evrope.

Nedvosmisleno, ova kratka publikacija predstavlja pravi vremenski plan akcije, čijem smo sprovođenju svedoci tokom godina. Politički instrument plana je – tzv. Trilateralna komisija – koju su osnovali već pomenuti Bžežinski i Dejvid Rokfeler 1973. Američka politika nije ograničena samo na “zaštitu interesa” ili “kao odgovor na izazove,” već je to potpuno dizajniran, sveobuhvatan politički projekat.

Strategija SAD u 20. veku se radikalno promenila, od doktrine izolacionizma prema internacionalističkoj kontroli evropskih poslova. To se dogodilo putem sveopštih ratova između evropskih zemalja, u kojima su Sjedinjene Države igrale ograničenu i izolovani ulogu. Na taj način, izgradile su svoj položaj, i odlučno nastojale da održe sukob – prvo u vidu hladnog rata sa Sovjetskim Savezom a sada kroz veštački izazvan sukob sa Rusijom. Ne ograničavajući se na to, sukobi sada moraju da se šire kontinentom.

Foto: Beta APFoto: Beta AP

Rusija se opire

U Siriji je međutim, ova taktika naišla na ozbiljnu prepreku u vidu efikasne intervencije Rusije – i vojničke i političke. Ogromnu prepreku za nastavak strategije Sjedinjenih Država je takođe napravljena u Ukrajini.
U stvari, Sjedinjene Države su na projektu uspostavljanja američke prevlasti posle raspada SSSR-a skoro potpuno iscrple svoju energiju.

Ostvareno je sve što su oni osmislili, ali, nije postignuta kontrola Evroazije. Naprotiv, taj proces je naterao Rusiju da zakorači u oblast političkog planiranja Evroazije. Ona je pokazala da je u stanju da kontinentu ponudi sistem kolektivne bezbednosti,  ali sa evroazijskog geopolitičkog i geo-ekonomskog stanovišta, koji može da zameni zastareli “samo evropski” NATO i od Lisabona do Vladivostoka prekine hegemoniju SAD, kao što i mnogi Evropljani žele.

(Autor: Timofej Sergejcev – RIA Novosti — priredio M. Đorđević)