Na današnji dan: Oslobođen Beograd u Prvom svetskom ratu, osnovana Kraljevsko-srpska akademija, potpisan Beogradski sporazum između Tita i Šubašića, započeli mirovni pregovori o BiH u Dejtonu, SRJ postala 190. član UN, rođen Stojan Novaković

PDF Štampa El. pošta
nedelja, 01. novembar 2015.
NOVI SAD – Na današnji dan 1918. godine srpska Prva armija pod komandom vojvode Petra Bojovića oslobodila je u Prvom svetskom ratu Beograd, prešavši 500 kilometara pod borbom za samo 45 dana, u silovitom napredovanju posle proboja Solunskog fronta.

Danas je nedelja, 1. novembar 2015. godine. Do kraja godine ima 60 dana.

1755 – U Lisabonu je u zemljotresu poginulo najmanje 60.000 ljudi, a dve trećine grada je razoreno.

1757 – Rođen je italijanski vajar Antonio Kanova, najveći majstor italijanskog klasicizma, koji je uticao na celokupno evropsko vajarstvo. Dela: “Amor i Psiha”, “Paolina Borgeze kao Venera”, “Persej”, “Tri Gracije”, spomenici papama Klementu XII i Klementu XIV, Napoleonova bista.

1842 – Rođen je srpski političar, diplomata, filolog i istoričar Stojan Novaković, član Srpske kraljevske akademije, osnivač i lider Napredne stranke. Bio je bibliotekar Narodne biblioteke u Beogradu, profesor gimnazije i Velike škole u Beogradu, član Državnog saveta. Vodio je odeljenje za propagandu u Staroj i Južnoj Srbiji (Kosovo i Makedonija) pri Ministarstvu spoljnih poslova. Bio je poslanik Kraljevine Srbije u Carigradu, Parizu i Petrogradu, ministar prosvete, unutrašnjih i spoljnih poslova i dva puta predsednik Ministarskog saveta (vlade). Bio je šef srpske delegacije koja je zaključila 1912. mir s Turskom posle Prvog balkanskog rata. Objavio je više od 400 naučnih radova, najviše iz istoriografije, slovenske filologije, teorije književnosti, političke i pravne istorije, istorijske geografije. Radio je na srpskoj bibliografiji, bavio se leksikografijom, kao i starom srpskom knjigom, pa čak i nekom vrstom rane geopolitike. U mladosti je pisao pesme i romane i prevodio, bio je učenik Đure Daničića, a od 1865. do 1868. uređivao je i izdavao časopis “Vila”. Njegovom zaslugom štampani su “Zakonski spomenici srpskih država srednjeg veka” i “Zakonik Stefana Dušana cara srpskog” (prvo naučno, kritičko izdanje). Dela: “Vaskrs države srpske”, “Srbi i Turci XIV i XV veka”, “Selo”, “Balkanska pitanja”, “Istorija srpske književnosti”, “Srpska gramatika”.

1867 – U Beogradu je osnovana družina visokoškolske omladine Srbije “Pobratimstvo” u sklopu delatnosti Ujedinjene omladine srpske. Među osnivačima nalazili su se Laza Lazarević, Ljubomir Kovačević, Kosta Hristić. “Pobratimstvo” se bavilo literarnim radom, a 1871. pokrenulo je i poseban almanah društva.

1884 – Rođen je Alber Londr, francuski pisac i novinar. Njegove svetski poznate reportaže postale su vremenom klasična novinarska lektira. Londr je bio izrazito angažovan autor, predano je ukazivao na socijalne probleme širom sveta, osim o rodnoj Francuskoj, pisao je o zemljama Afrike, Latinske Amerike, Pacifiku, pa i o problemima Balkana, između ostalog o Srbiji i Beogradu. Bavio se problematikom kolonijalizma, terorizma, militarizma, trgovine ljudima. Njegovim imenom nazvana je francuska nacionalna nagrada za novinarstvo. Dela: “Zemlja abonosa”, “Belo roblje”, “Biribi”, “Teror na Balkanu”, “Put u Buenos Aires”.

1886 – Donošenjem Zakona o osnivanju Kraljevsko-srpske akademije, na tradicijama Društva srpske slovesnosti i Srpskog učenog društva, osnovana je Kraljevsko-srpska akademija. Naredne 1887. preimenovana je u Srpsku kraljevsku akademiju, prethodnicu Srpske akademije nauka i umetnosti. Zakon o osnivanju je predvideo da ona “obrađuje i unapređuje nauku, da obelodanjuje i inicira naučna istraživanja i potpomaže razvoj umetnosti”. Pod njen nadzor stavljeni su Narodna biblioteka i Muzej srpskih zemalja. Imala je odseke za prirodne, filozofske, društvene nauke i za umetnost. Prvi predsednik bio je Josif Pančić, za njim su sledili Čedomilj Mijatović, Dimitrije Nešić, Milan Milićević, Jovan Ristić.

1894 – Umro je ruski car Aleksandar III Aleksandrovič Romanov, nasledio ga je sin Nikolaj II, poslednji ruski car, ubijen od strane boljševika 1917. u Jekaterinburgu (u sovjetsko vreme Sverdlovsk) zajedno sa celom porodicom.

1928 – U Turskoj je arapsko pismo zamenjeno latinicom, što je bio deo prozapadnih reformi osnivača moderne Turske Kemala Ataturka.

1936 – Italijanski fašistički diktator Benito Musolini objavio je stvaranje osovine Rim-Berlin.

1944 – “Beogradskim sporazumom” između predsednika Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije Josipa Broza Tita i predsednika izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivana Šubašića, okončani su pregovori o obrazovanju jedinstvene privremene vlade Demokratske federativne Jugoslavije.

1956 – Na predlog Jugoslavije, Generalna skupština UN usvojila je na vanrednom zasedanju rezoluciju kojom je zahtevano da Velika Britanija, Francuska i Izrael odmah obustave oružane akcije, povuku se s teritorije Egipta i omoguće ponovno otvaranje Sueckog kanala.

1963 – U vojnom udaru u Južnom Vijetnamu ubijen je predsednik Ngo Din Dijem.

1972 – Umro je američki pisac Ezra Paund, vrhunski poeta. Poezijom obeleženom velikom učenošću, individualizmom, nedostatkom smisla svojstvenom “izgubljenoj generaciji” posle Prvog svetskog rata i širokom slobodom forme, više od bilo kog modernog pesnika unapredio je metričku formu engleskog jezika. Njegovo remek delo su “Cantos”, teško i složeno štivo, sastavljeno je od niza nezavisnih pesama, objavljivano do smrti 1972. Prevodio je i adaptirao latinske, kineske, japanske, provansalske i francuske pesnike. Javno je izražavao podršku italijanskom fašizmu, pa mu je 1945. suđeno zbog veleizdaje. Proglašen je psihički bolesnim i 13 godina proveo je u ustanovi zatvorenog tipa, ali se nikada nije pokajao i zadržao je svoja ekscentrična uverenja i kasnije. Objavio je i više kritičkih knjiga: “Duh romantike”, “Kritički eseji”, “Kako da čitamo esej”,”DŽeferson i/ili Musolini”.

1985 – Potpredsednik Tanzanije Ali Hasan Mvinji, kojeg je posle 24 godine na čelu Tanzanije za naslednika predložio DŽulijus Kambaraga Njerere, postao je šef države.

1987 – Kineski lider Deng Sjaoping formalno se povukao sa svih funkcija u vladajućoj Komunističkoj partiji.

1995 – U vojnoj bazi, u američkom gradu Dejton, započeli su pregovori o mirovnom rešenju za Bosnu i Hercegovinu. Nakon tri sedmice mirovni sporazum su parafirali predsednici Srbije i Hrvatske Slobodan Milošević i Franjo Tuđman i lider bosanskih muslimana Alija Izetbegović.

1996 – Umro je DŽunijus Ričard DŽajavordene, predsednik vlade Šri Lanke od 1977. posle izborne pobede njegove Ujedinjene nacionalne partije. Posle uspostavljanja predsedničkog sistema, 1978. je postao šef države i na tom položaju ostao je do 1988.

2000 – SRJ je primljena u UN kao 190. član, iako je Jugoslavija bila jedan od osnivača organizacije Ujedinjenih Nacija.

2006 – U Beču je osnovan Međunarodni savez sindikata uz prisustvo predstavnika sindikata iz velikog broja država sveta, koji bi trebalo da omogući bolje suočavanje sindikalnih pokreta sa izazovima globalizacije.

2006 – Umro je američki romanopisac Vilijam Stajron, dobitnik Pulicerove nagrade za knjigu “Ispovesti Neta Tarnera” i autor knjige “Sofijin izbor”, čija je ekranizacija nagrađena Oskarom. Rođen je u Njuportu, u Virdžiniji, kao sin brodograditelja u porodici čija istorija doseže do kolonijalnih vremena. U svoja dela prenosio je vlastite opsesije rasom, klasnom podelom društva, kao i osećajem krivice koji ga je opsedao čitavog života. Bio je izraziti liberal, politički veoma aktivan. S Arturom Milerom i Gabrijelom Garsijom Markesom 2000. je posetio Fidela Kastra na Kubi. Ostala dela: “Lezi u mraku”.

(Tanjug)